Organizacioni princip veštačke-antropogene proizvodnje

Ovde se takodje proizvođač ne interesuje za emisije, ali se razlikuje po tome
što se ne interesuje za ulaz, interesuje se za proizvodnju i plasman svog
izlaza.

Ulazno-izlazni sistemi su sistemi toka. Materijal i radni ulaz teže prema “unutra”, a
emisija i izlaz teže prema “napolje”. Priroda reguliše ovakav sistem na strani
ulaza, ukoliko ulaz nije na raspolaganju u dovoljnoj količini, sistem postaje radno
nefunkcionalan.

Civilizacija nasuprot tome reguliše ovaj sistem na strani izlaza, ako je mala potreba
izlaza, sistem postaje nefunkcionalan.

Svetsko tržište, posredstvom cena, signalizira nedostatak posedovanja
određenog ulaza. S´ toga, u okviru civilizacije mora da važi suprotna
tvrdnja- proizvođač se mora brinuti o emisijama koje produktuje svojom
proizvodnjom.

Rako da će proizvođači morati da ograniče nastajanje emisija, a i te emisije
koje nastanu, moraće urediti tako da bi se plasirali na tržište.

Reciklaža bi trebala da se upravlja preko sledećih faktora:

1.Mora biti dobro organizovano sakupljanje otpada i njegovo sortiranje
prema vrsti i načinu iskorišćenja

2.Otpad se mora uređivati da bi bio u prikladnom stanju za reciklažu

3.O reciklaži se mora voditi računa još kod projektovanja proizvodnog
sistema, odnosno, da bi se iz njega bilo moguće reciklirati otpad

4.Informacije koje mogu da utiču na reciklažu tako da ona bude
jednostavnija i efikasnija, moraju biti pristupačnije

5.Moramo shvatiti da je savršena reciklaža( kakva se može naći u prirodi) jedini način za postizanjeekološke ravnoteže