Namenjena sredstva za zaštitu životne sredine opštine u Srbiji troše u druge svrhe!

Opštine u Srbiji na životnu sredinu postroše manje novca nego što naplate od građana i privrede na ime naknade za tu oblast, a prikupljena sredstva se često nenamenski troše, ocenjuje se u analizi Ekološkog centra Stanište iz Vršca. Opštine već godinama za zaštitu životne sredine potroše manje novca nego što namenski naplate kroz naknade, navodi se u analizi kojim je obuhvaćen period 2010-2013. godina.

U 2013. godini, zbirni prihodi od namenskih naknada za životnu sredinu u 145 opština u Srbiji bili su oko tri milijarde dinara, rashodi kroz budžetske fondove 2,5 milijarde dinara, a ostatak je prenet u 2014. godinu.

Zbirni iznos neutrošenih sredstava za sve opštine u protekle četiri godine dostigao je 4,1 milijardu dinara, navodi se u analizi koju je objavio portal EurAktiv Srbija.

Dodaje se da se smanjuje broj lokalnih samouprava u kojima su rashodi manji od prihoda za životnu sredinu, ali da i dalje u više od polovine opština to nije slučaj, kao i da su smanjenju razlike između prihoda i rashoda doprineli pad prihoda i ukidanje naknade za motorna vozila.

-Veliki iznosi javnog novca troše se na programe koji ne pripadaju životnoj sredini, ne doprinose njenoj zaštiti i unapređenju i ne podupiru nacionalne prioritete EU integracija u ovoj oblasti.- navodi se u analizi i dodaje da se sredstva koriste za izgradnju vodovodne mreže, sportskih objekata, asfaltiranje ulica i slično.

Ti rashodi se beleže kao zaštita životne sredine, zbog čega se stvara pogrešna slika o visokim ulaganjima u životnu sredinu, ali bez očekivanih rezultata, ocenjuje se u analizi.

Lokalne vlasti subvencionišu svoja javna komunalna preduzeća sa ukupno više od jedne milijarde dinaragodišnje što se beleži ulaganje u zaštitu životne sredine, ukazuje se u analizi i sugeriše da se proveri da li se zaista radi o programima za životnu sredinu.

Srbija bi u ispunjavanje uslova zaštite životne sredine na putu ka EU do 2030. godine trebalo da uloži 10,6 milijardi evra, podseća se u analizi i dodaje da, prema iskustvima zemalja u okruženju, 35 do 60 %finansijskog tereta podnose lokalne samouprave.

Navodi se i da je do 2011. godine u životnu sredinu u Srbiji ulagano oko 0,4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da postoje podaci koji ukazuju da je zbog krize ulaganje opalo proteklih godina na 0,25 % BDP-a.